Брауншвајг (Kreisfreie Stadt Braunschweig)
Брауншвајг град је у њемачкој савезној држави Доња Саксонија. Налази се северно од планина Харц. Има 246.012 становника (2010). Град се налази на последњој пловној тачки реке Окер.
лево У 12. веку је војвода Хенрик Лав створио од Брауншвајга престолницу своје државе, Осим тога изградио је и катедралу у Брунсвику. Био је толико моћан да се усуђивао да одбије да пружи војну помоћ цару Фридриху Барбароси.
Брауншвајг је био члан Ханзе од 13. века до средине 17, века. У 18. веку Брауншвајг је био не само политички центар, него и културни центар. Гетеов Фауст и „Емилија Галоти“ од Лесинга су најпре извођене у Брауншвајгу. Већину времена Брауншвајг је био седиште истоименог војводства, који је постао држава унутар Немачког царства након 1871. После Првог светског рата добио је републикански устав и био је држава у саставу Вајмарске републике. Након Другог светског рата држава Брауншвајг је престала да постоји уласком у састав Доње Саксоније. Брауншвајг је постао познат по томе што је ту Хитлер постао немачки држављанин и тиме је постао кандидат за Рајхстаг, па канцелар. Хитлер је 1932. био запослен у влади Брауншвајга у фебруару 1932, па је по том основу добио немачко држављанство. Каснији избор места Фолксвагенове фабрике у оближњем Волфсбургу представљао је Хитлеров одговор на доделу држављанства.
За време Другог светског рата Брауншвајг је био гарнизонски град 31. пешадијске дивизије, која је учествовала у инвазији Пољске, Белгије, Француске и Русије. Брауншвајг је претрпео јака разарања за време савезничких бомбардовања. У ваздушном нападу 15. октобра 1944. уништена је већина старога града, који је представљао највећи скуп полудрвених кућа у Немачкој. Уништена је и већина цркви, сем катедрале. Само мали део старог града преживео је бомбардовање. Остали део је рестауриран.
лево У 12. веку је војвода Хенрик Лав створио од Брауншвајга престолницу своје државе, Осим тога изградио је и катедралу у Брунсвику. Био је толико моћан да се усуђивао да одбије да пружи војну помоћ цару Фридриху Барбароси.
Брауншвајг је био члан Ханзе од 13. века до средине 17, века. У 18. веку Брауншвајг је био не само политички центар, него и културни центар. Гетеов Фауст и „Емилија Галоти“ од Лесинга су најпре извођене у Брауншвајгу. Већину времена Брауншвајг је био седиште истоименог војводства, који је постао држава унутар Немачког царства након 1871. После Првог светског рата добио је републикански устав и био је држава у саставу Вајмарске републике. Након Другог светског рата држава Брауншвајг је престала да постоји уласком у састав Доње Саксоније. Брауншвајг је постао познат по томе што је ту Хитлер постао немачки држављанин и тиме је постао кандидат за Рајхстаг, па канцелар. Хитлер је 1932. био запослен у влади Брауншвајга у фебруару 1932, па је по том основу добио немачко држављанство. Каснији избор места Фолксвагенове фабрике у оближњем Волфсбургу представљао је Хитлеров одговор на доделу држављанства.
За време Другог светског рата Брауншвајг је био гарнизонски град 31. пешадијске дивизије, која је учествовала у инвазији Пољске, Белгије, Француске и Русије. Брауншвајг је претрпео јака разарања за време савезничких бомбардовања. У ваздушном нападу 15. октобра 1944. уништена је већина старога града, који је представљао највећи скуп полудрвених кућа у Немачкој. Уништена је и већина цркви, сем катедрале. Само мали део старог града преживео је бомбардовање. Остали део је рестауриран.
Географска карта - Брауншвајг (Kreisfreie Stadt Braunschweig)
Географска карта
Земља (геополитика) - Немачка
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
EUR | Евро (Euro) | € | 2 |